Biblioteka
07
mar

Jesu li strahovi urođeni ili se uče?

Post in Biblioteka
by Psihoterapijski centar

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Jesu li strahovi urođeni ili se uče?

U najkraćem, neki od strahova su urođeni, neki se uče.

Funkcija straha je, u osnovi pozitivna. On je oduvek pratilac i svojevrstan čuvar, koji osetljivoj ljudskoj vrsti obezbeđuje opstanak. Bežanje od opasnih situacija, sakrivanje i nepoverljivost, nasleđivani su i sticani kroz generacije. Neki od relikata iz ovih najstarijih vremena, poput straha od mraka, koji je ljude čuvao od grabljivih stvorova, koji se u ovom ambijentu bolje osećaju i snalaze, i danas su sveprisutni. Najsnažnijim i osnovnim strahom, svojstvenim ne samo ljudskoj vrsti, već i svim „ostalim“ životinjskim vrstama, smatra se strah od novog ili nepoznatog. Deluje kao da se tu i nalazi korenje svih postojećih bojazni i celokupne celoživotne motivacije da svoj mikrokozam „pripitomimo“ i učinimo predvidivim i poznatim.

Beba već u prvim mesecima može da kroz nagle i nedefinisane reakcije, pokrete ili promene položaja ispolji urođeni strah od glasnih i iznenadnih zvukova, izmicanja podloge i neočekivanih pojava. Vremenom, odnosi straha i iskustva se uslovljavaju i usložnjavaju: pomaljaju se novi zastrašujući objekti; strahovi se povezuju sa pojedinim predmetima, novim situacijama, nepoznatim osobama, poznatim i nepoznatim životinjama, usamljenošću, mrakom, bolnim i neprijatnim događajima.

Prvi strah koji beba vremenom stiče je strah od odvajanja od roditelja. Ovaj strah se uči već u prvim mesecima života. Za drugu godinu života karakteristično je nicanje nekih novih strahova poput straha od životinja (najčešće zmija i insekata), bučnih objekata i uređaja, jakih zvukova, duboke vode. U periodu od treće do pete godine, kako dečja mašta narasta i bogati se sadržajem, pojavljuju se strahovi od različitih, mahom noćnih, čudovišta vampira, veštica, vukodlaka, strahovi od ljudi različitih profesija — lekara, zubara, policajaca, strahovi od povreda, pada, ponekih životinja (pasa, konja). Od pete do sedme godine na scenu stupaju strah od bolesti, strah od gubitka roditelja, strah od usamljenosti i, zbog toga što se o ovome razmišlja i promišlja po prvi put najčešće baš u ovom periodu, svakako najsnažniji derivat straha od novog, nepoznatog — strah od smrti, koji će, nakon što se jednom pojavi, tu i da ostane za ceo život, pojavljujući se sporadično, ređe ili češće u raznim obličjima.

Dok osoba sazreva i polje života se širi izvori straha postaju sve inovativniji. Stvaraju se i neki potpuno novi strahovi: od neuspeha, kritike, negativne procene od strane drugih, sramote, poniženja, kaznenih mera, školske sredine, gubitka slobode… Odrasli ljudi uglavnom umeju (naučili su) da strah ne pokazuju u meri u kojoj to čine deca i polazi im za rukom da ga  održavaju u granicama podnošljivog. No, verovatno se svakom ponekad dogodi da ga obuzme snažan neprijatan osećaj u stomaku, da su mu suva usta, ubrzan puls, rumenilo navre u lice, šake i telo oblije znoj, a ruke ili noge utrnu pred nekom neugodnom, zastrašujućom situacijom ili objektom. Većinu ovakvi simptomi napuste brzo, ali neki od nas nemaju (u dovoljnoj meri) izgrađenu sposobnost i mogućnost tolerancije i ovladavanja osećanjima i postupcima, čak i kada postoji svesna procena da im ne preti nikakva realna opasnost, pa im razni strahovi postanu i ostanu problem. Dobar trenutak za rešavanje takvih problema je ŠTO PRE.

20
mar

Celovitost objekta

Post in Biblioteka
by Psihoterapijski centar

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Celovitost objekta

Celovitost objekta čini osobu realističnom i sposobnom da opaža sebe i druge onakvima kakvi jesu.

Živimo u trodimenzionalnom prostoru. Kako to da ličnosti koje srećemo, putujući kroz prostor i vreme, najčešće za nas imaju samo po jednu dimenziju? Dobri su ili loši. I kako to da smo mi sami, po pravilu, sebi takvi carevi? I zašto to drugi ne vide? I zašto to ne vide stalno?

Na kontinuumu spektra ljudskih ponašanja na čijim su krajevima (uslovno) DOBRO i LOŠE, većina nas leži negde između tih krajnosti. Ponekad se ponašamo rđavo prema drugima, kad nas, na primer, egocentrični impulsi navedu da postavimo svoje potrebe pre dobrobiti drugih. Ponekad se, pak, ponašamo gotovo svetački, kada nas empatija i saosećajnost ili (ovo vam kažemo u pola glasa) krivica podstaknu da svoje potrebe podredimo potrebama drugih i tada prisustvujemo veličanstvenom činu rađanja vlastitog altruizma i dobrote. Ima nas i ovde i tamo, samo nije lako priznati sopstvenu mračnu stranu iliti (Jungu u čast) senku.

Celovitost objekta/doživljaja -„lepak psihe“ je sposobnost da vidimo, shvatimo i prihvatimo i pozitivne i negativne aspekte (prvo) sebe i drugoga, da imamo integrisani doživljaj, da ne „odlepimo“ videći samo crno ili samo belo u nekome ili nečemu. Celovitost objekta je, dakle, sposobnost doživljavanja i prihvatanja druge osobe (ili nekog željenog cilja, posla, aktivnosti) kao celine. Onaj preko puta nije podeljen ili posmatran samo iz jedne vizure. To je, ujedno, i sposobnost da sebe doživimo i prihvatimo kao celovito biće, s vrlinama i manama. Kojim manama, pitate li se...

Još članaka...