Biblioteka
20
mar

Celovitost objekta

Post in Biblioteka
by Psihoterapijski centar

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

Celovitost objekta

Celovitost objekta čini osobu realističnom i sposobnom da opaža sebe i druge onakvima kakvi jesu.

Živimo u trodimenzionalnom prostoru. Kako to da ličnosti koje srećemo, putujući kroz prostor i vreme, najčešće za nas imaju samo po jednu dimenziju? Dobri su ili loši. I kako to da smo mi sami, po pravilu, sebi takvi carevi? I zašto to drugi ne vide? I zašto to ne vide stalno?

Na kontinuumu spektra ljudskih ponašanja na čijim su krajevima (uslovno) DOBRO i LOŠE, većina nas leži negde između tih krajnosti. Ponekad se ponašamo rđavo prema drugima, kad nas, na primer, egocentrični impulsi navedu da postavimo svoje potrebe pre dobrobiti drugih. Ponekad se, pak, ponašamo gotovo svetački, kada nas empatija i saosećajnost ili (ovo vam kažemo u pola glasa) krivica podstaknu da svoje potrebe podredimo potrebama drugih i tada prisustvujemo veličanstvenom činu rađanja vlastitog altruizma i dobrote. Ima nas i ovde i tamo, samo nije lako priznati sopstvenu mračnu stranu iliti (Jungu u čast) senku.

Celovitost objekta/doživljaja -„lepak psihe“ je sposobnost da vidimo, shvatimo i prihvatimo i pozitivne i negativne aspekte (prvo) sebe i drugoga, da imamo integrisani doživljaj, da ne „odlepimo“ videći samo crno ili samo belo u nekome ili nečemu. Celovitost objekta je, dakle, sposobnost doživljavanja i prihvatanja druge osobe (ili nekog željenog cilja, posla, aktivnosti) kao celine. Onaj preko puta nije podeljen ili posmatran samo iz jedne vizure. To je, ujedno, i sposobnost da sebe doživimo i prihvatimo kao celovito biće, s vrlinama i manama. Kojim manama, pitate li se...

 

Ako nismo sasvim u stanju da imamo celovit doživljaj drugog, naše opažanje je nerealno, jednostrano, subjektivno, crno-belo. Ili idealizujemo osobu ili je ocrnjujemo. U stanjima jače emotivne napetosti, naročito često se dešava da „pocepamo” doživljaj druge osobe i da vidimo samo jednu njenu stranu. U takvim stanjima kao da „odlepimo“. Kada se odlepi od zaljubljenosti, osobu u koju smo zaljubljeni vidimo kao idealnu i ne vidimo ono što (svi) drugi oko nas vide i pokušavaju da nam predoče – ludi smo od ljubavi.  Odlepimo li u ljutnji ili mržnji, videćemo u drugoj osobi samog đavola, čisto zlo. Kad se opet „zalepimo“, postanemo svesni i drugih strana osobe, i naše emocije prema njoj se uravnoteže.

Kod nekih ljudi je „lepak psihe” jači, pa ne odlepljuju lako, dok drugi mnogo lakše upadaju u takva stanja. Svima nam se to, ponekada, dešava. I roditelj koji voli svoje dete, u nekom momentu, pukne i „dođe mu da ga zgromi“. U tom trenutku, kao da sva ona pozitivna osećanja negde nestanu, kao da se otcepe. Kad se ponovo zalepimo, bude nam žao, osećamo krivicu i potrebu da „nadoknadimo štetu“, da popravimo stvari.

Slično je i s doživljajem sebe. U nekim fazama možemo biti euforični i osećati se kao da smo savršeni, a u drugim momentima biti u teškom „bedaku“ i imati jako loše mišljenje o sebi. Nedostatak celovitog doživljaja sebe dovodi nas do  oscilacija u samopoštovanju i samopouzdanju.

Celovitost objekta je ono što osobu čini realističnom, sposobnom da vidi druge, sebe i svet onakvima kakvi jesu, ne iskrivljavajući svoju percepciju i doživljaj kako bi odgovarali onome što osoba zamišlja ili želi da bude. Osobe sa snažno izgrađenom celovitošću objekta su u stanju da ostanu u komadu, integrisane i pod veoma snažnim pritiskom.

Celovitost objekta je ono što osobu čini realističnom, sposobnom da vidi druge, sebe i svet onakvima kakvi jesu, ne iskrivljujući svoju percepciju i doživljaj kako bi odgovarali onome što osoba zamišlja ili želi da bude.